Славна пјесма "Knockin`on Heaven`s Door" слави пола вијека: Како су Боб и Били закуцали на врата раја :: Semberija INFO ::

 

Славна пјесма "Knockin`on Heaven`s Door" слави пола вијека: Како су Боб и Били закуцали на врата раја


Једна од најпознатијих пјесма Боба Дилана и једна од најпознатијих рок пјесама уопште, чувена "Knockin`on Heaven`s Door, изашла је први пут у јавност прије 50 година, 13. јула 1973. године, а пола вијека касније носи статус безвременог класика.

Оригинално је написана као дио музике за култни вестерн филм "Пет Гарет и Били Кид" (код нас превођен и као "Бивши пријатељ Кид"), чувеног режисера Сема Пекинпоа из 1973. године, у којем је и сам Дилан остварио упечатљиву улогу лика под именом Алијас. Музика је изашла као Диланов 19. студијски албум у каријери, углавном састављен од инструментала, док је поменути сингл објављен два мјесеца након премијере постао свјетски хит, достигавши топ 10 у неколико земаља. Пјесма је почела властити живот у којем ће током пет деценија прерасти значај албума и филма, поставши једна од кључних нумера Дилановог опуса и поп културе генерално. Сама нумера могла је да се тумачи на два начина, као једноставна прича на тему човјека и његове духовности, док стиже на крај његовог земаљског пута, након чега се препушта вјечности, али и као буквални стихови који сликају сцену из филма.

У тој легендарној сцени помоћник шерифа Кулен Бејкер, у тумачењу вестерн ветерана Слима Пикенса, након што помажући Пату Гарету у обрачуну са Билијем буде тешко рањен, крвав се отетура на обалу ријеке, гдје се посљедњим дахом опрашта од своје супруге, коју зове Мама (Кети Јурадо), посматрајући сумрак који се спушта на ријеку. Пјесма за филм снимана је по старом обичају, директно тако што бенд свира испред великог платна на којем се емитује филм, а чланови бенда, који су чинили великани попут гитаристе Роџера Мекгвина, бубњара Џима Келтнера и басисте Терија Пола су у први пут тада чули стихове и гледали филм, тако да су многи завршили снимање са сузама у очима.

Чувени Руди Вурлицер, сценариста филма, истакао је касније да није могао да се не диви начину на који је Дилан написао пјесму за неколико минута.

- Боб је написао музику за филм у Мексико Ситију, али прије тога једне ноћи када смо се враћали у Дуранго из Мексико Ситија рекао је да жели да напише нешто за сцену смрти Слима Пикенса, која је требало да буде снимљена сљедећег дана. Нашарао је нешто на авиону и показивао ми то ред по ред и када смо изашли из авиона, ето га "Knockin`on Heaven`s Door", рекао је Вурлицер. Сценариста је додао да је сам Дилан тражио да буде укључен у стварање филма, јер је себе видио као Билија Кида у 20. вијеку.

- Када је Дилан чуо да је у припреми филм о Билију Киду, дошао је да ме види желећи да зна да ли постоји начин да он буде дио тога. Рекао је да је био Били Кид у прошлом животу. Након што сам написао дио за њега, одлетјели смо у Дуранго да би он могао упознати Сема. Дошетали смо до његове куће након вечере гдје је Сам пио сам у својој спаваћој соби и зурио у себе у огледалу. Окренуо се Дилану и рекао: "И ја сам велики обожавалац Роџера Милера. Нема пуно користи од ваших ствари" - навео је Вурлицер.

Ипак, незаинтересованост "крвавог" Сема претвара се у обожавање након што је Дилану дао прилику да отпјева "Били", јер, по ријечима глумца Џејмса Кобурна, режисер познат по склоности алкохолу, тешкој нарави и филмском насиљу није имао појма ко је Дилан у ствари.

- Пекинпо једноставно није имао појма ко је Дилан, али када сам га наговорио да га послуша како уз гитару изводи пјесму "Били", био је купљен након првог слушања, толико да је одлучио да Дилану понуди и споредну улогу у филму - рекао је Кобурн.

Филм и албум са музиком по изласку нису дочекани са одушевљењем критике, али су постепено ширили свој култ и данас се сматрају класицима у својој умјетничкој форми. Прецизније, пјесма "Knockin`on Heaven`s Door" је постала живи споменик рок музике и једна од Диланових пјесама с највише обрада, а вјероватно и једна од најобрађенијих пјесама свих времена. Филмска страница "имдб" броји 78 филмова и телевизијских серија у којима се пјесма користи за соундтрак, а свако ко је држао гитару у рукама свирао је ову пјесму.

Пјесма је крајње једноставна, а опет упечатљива, са своја три акорда, док шкрти текст ("Мама могу да чујем ту грмљавину, како одјекује са божије далеке обале, могу да је чујем како зове моју душу, Осјећам да куцам на врата раја") савршено хвата емоцију, коју је аутор желио дочарати.

Ерик Клептон је недуго послије оригиналне верзије одсвирао обраду и кроз цијелу каријеру јој се враћао. "Guns  N' Roses" своју верзију су почели да изводе крајем осамдесетих, на својим концертима. Пошто је публика добро прихватила обраду, нашла се и као студијски снимак на албуму "Use Your Illusions 2", а том одлуком пјесма је дошла до нових музичких фанова. Мање позната у односу на ове два, али и можда више емотивна, је обрада кантаутора Ворена Зивона, на његовом албуму "Тхе Њинд" из 2003. године. Кад ју је снимао, Зивон је већ био у поодмаклој фази рака плућа и преминуо је прије изласка албума, ништа мање нису импресивне верзије Рендија Крафорда, Роџера Вотерс, Тома Петија или бенда "Дени & Даст". Британска поп пјевачица Габријела је семпловала чувених хит у пјесми "Rise", а Дилану се толико пјесма допала да је дозволио да користи семпл и одрекао се даљих новчаних добитака.

Музички магазин "Ролинг стон" је у свом избору 500 најбољих пјесама свих времена овај класик ставио на 192. мјесто, али било која похвала или успјех остају у сјени чињенице да постоји врло мало људи на планети који неће позитивно реаговати кад чују препознатљиве акорде на гитари и стихове о умирућем револверашу који осјећа да куца на врата раја.

Филм

Пекинпов филм спада у поджанр ревизионистичког вестерна и говори о остарјелом бандиту и револверашу Пету Гарету, којег је група богатих сточарских барона из Новог Мексика унајмила као шерифа да елиминише његовог старог пријатеља Билија Кида.

У филму глуме Џејмс Кобурн, Крис Кристоферсон, Ричард Дажкел, Кети Јурадо, Бари Саливан, Слим Пикенс и Боб Слим. Сниман је на локацији у Дурангу, Мексико и био је познат по борбама иза сцене између Пекинпоа и студија "МГМ". Убрзо након завршетка филм је одузет режисеру и значајно ремонтиран, што је резултовало скраћеном верзијом која је пуштена у биоскопе и коју су глумци и чланови екипе углавном одбацили. Пекинпова верзија објављена је на видеу 1988. године, што је довело до поновне процјене, а многи критичари су је хвалили као потцијењени класик и један од најбољих филмова тог доба.


Глас Српске